U 98. godini preminuo je legendarni hrvatski glazbenik Stjepan Đimi Stanić, kontrabasist, džezist i pjevač zabavne glazbe.
Glazbom se bavio od najranije mladosti, uz pjevačku karijeru svirao je gitaru i kontrabas.
Rušio je barijere opstajući na dinamičnoj glazbenoj sceni više od sedam desetljeća, oduševljavajući generacije svojim glasom, karizmom i nenadmašnim humorom.
Obitelj
Stjepan Đimi Stanić rođen je u Zagrebu 1929. kao treći sin u obitelji. Izuzetno duhovit, svaku životnu situaciju prepričavao bi s dozom humora.
“Moj tata je iz Dubrovnika. Došel je u Zagreb i tu se upoznal s mamom. Kak su se oni našli to mi ni jasno… To je misterij.” rekao je Đimi.
“Mama me zvala Mimi. Ja sam bil najmlađi od nas tri brata. Mama, nakon kaj me rodila, nije mogla govorit petnajst dana. Imal sam pet kila kad sam se rodil. Mama je imala 45 godina…
No, dakle, mama me, kao malu mazu, zvala Mimi. Onda je moj stariji brat rekel: kakav Mimi, to je žensko ime? To je vreme kad je bilo popularno ići u kino. Gledali smo kaubojske filmove. Jedan lik se zval Jimmy. Tak sam ja postal Jimmy. A u Beogradu su moje ime pisali: Đimi Stanić.
O voljenoj Barbari
“Nisam baš odoljeval. Nisam naišel na pravu osobu. Svašta sam prošel u životu. Jednog dana smo išli pevati na neku priredbu u Portorož. Ujutro ja stojim na recepciji hotela i dođu tri autobusa puna ženskih. Sami komadi. Dobile su nagradno putovanje za Dan žena ili tak nekaj.
Stojim i prolazi jedna ženska i ja pitam: ‘mogu dobit autogram’? Ona me pogleda i veli mi: ‘ je, ak bute dobri’. Ja joj rečem: ‘bum dobar, a imam i fino plavo vino za one koje se kolebaju’. Bila je to Barbara. Moja žena, sada.
Ona je prava trešnjevačka puca, iz Tratinske ulice. Hodali smo trinajst godina, potom. Imala je sina i kćer, otprije, pa smo se i s njima gombali. Dolazila je k meni u Utrine, a veš mi je prala u Tratinskoj pa ga nosila natrag. Onda sam predložil da se fuzioniramo, ne? Tak smo se ‘uzeli’. Ja sam imal šest banki. To mi je, za sad, prvo vjenčanje… haahaaa…
Kaj to pričam? Ubila bu me Barbara…
Često smo išli peške na Sleme pa je onda ona pjevušila neke pjesmice. Ima izvrstan sluh. Barbara je jedna od sedam sestara u familiji u kojoj se stalno nekaj pevalo. Zapevala mi je pesmu: ‘Bila jednom jedna gospa Jela, svoju peć je popraviti štela…’ koju nisam prije čul. Tak je nastala slavna pesma ‘Dimnjačar’. Publika voli malo lascivne stvari…”
Đimi je govorio kako se zaljubio u dobrotu koja je zračila iz njezina pogleda i lica, a posebno mjesto u njihovoj priči imala je i glazba. Kada ju je čuo kako pjeva, odmah je prepoznao njezin talent i poželio da mu se pridruži na pozornici.
Đimi i Barbara: duet u pjesmi i humoru
Pogledajte snimku iz druge polovice 80 tih s Tamburaške noći u Samoboru. Đimi i Barbara zabavljali su okupljene pjesmom i humorom. Danas u sveopćoj političko-kulturno-rodnoj korektnosti, sigurno bi se našli mnogi cenzori.
Negdje oko 1986 ili 1987. godine TD Ferdo Livadić organiziralo je Tamburašku noć. Gost je bio Jimmy Stanić sa svojom Barbarom. Pratio ih je tamburaški sastav Saletl koji je djelovao od 1980. do 1990. godine. Ovom prilikom sviraju: Bojan Lindić bisernica, Roman Gross brač, Jurica Škiljan bugarija i Darko Plaftarić berde. Inače berde je svirao Božidar Žibrat Dozo. Ovaj put ili je bio u vojsci ili je bio bolestan. Video zapis na VHS kamire napravio je Zlatko Turković i hvala mu!
Godine 1956. ste svirali kontrabas u orkestru Dizzy Gillespija…
– Jesam. Bilo je to Studentskom centru, u Zagrebu. Sedim ja u prvom redu, došel sam baš na taj koncert, iz Beograda. Ja sam džezer, znate. Sedim i čekam… koncert kasni… Dojde mi Milivoj Körbler, bil je najavljivač tam, nagne se i šapne mi: ‘čuj, hoćeš svirat’? Gde? pitam ja. On veli: ‘tu’. ‘Zafrkavaš me? Pa imaš iza mene divne basiste Prohasku i Mrvicu…’ On mi odgovori: ‘pital sam ih, nečeju, ne usudiju se’. Onda sam pristal.
Poznaval sam Dizzyjev repertoar. Otpelal me Körbler u garderobu i rekel Dizzyju: dopelal sam vam kontrabasistu. Dizzy je bil u belim gaćama i dal mi je nekakve male papiriće na kojima su bile note. Uglavnom, odsviral sam. Dizzyje bil jako zadovoljan. Njihov basist je, naime, nestal, valda se napil, pa me Dizzy pozval na turneju – s njima.
Jeste li otišli?
– Nisam. Nisam bil u dobrim odnosima s ondašnjom Vladom.
Neobično…
– Čuj, gostovali smo u Sofiji, mi muzičari iz Zagreba. Dođe jedna dama i jedan kit z njom, a mi baš ručamo. Kit veli: ‘umro je Moša Pijade pa morate jedan dan žaliti’. Ja mu velim: ‘OK, a ko bu nam taj dan platil’? To je bil strašan zajeb.
Jedan pjevač je bil s nama kaj je bil ‘cinker’ pa me je cinkal. Policiji, valda. Nakon toga su mi zeli pasoš. Nisam ga imal 3 godine. Zato nisam otišel s Dizzyjem. Inače bi. Jebi ga, Dizzy je otputoval bez mene. Nakon tri godine su me zvali na policiju i ispričali se…
Đimi o školi i prvim nastupima
” Išel sam u Muzičku školu paralelno s običnom školom. Al nisam završil Muzičku školu. Studiral sam kontrabas. Onda je došel nekakvi poziv da idemo svirati pa sam napustil Muzičku školu. Tak sam počel profesionalno svirati. Gaža za novce.
U Bosnu smo otišli. Harmonikaš je skupil raju i otišli smo. Nisam imal svoj kontrabas pa mi je harmonikaš rekel: pa kaj onda, buš sviral gitaru. Prije te prve gaže sviral sam na Savi, znaš onu pesmu ‘Rozamunda…’ i jednu taljansku pesmu ‘Pippo non lo so…’ Došli smo u jednu prčvarnicu u Bihač. Tam se samo pila rakija, vikalo se, razbijalo flaše i zapikavalo noževe u drveni stol…
Imali smo tog harmonikaša kaj je peval narodnjake. Morali smo imati ili pevačicu ili frajera kaj peva narodnjake. Kak nismo imali pevačicu onda je taj kit peval, ali je prije toga maznul pol litre rakije. Možeš zamislit kak je taj to šibal…
No, postigli smo uspeh. Ostali smo tam mesec dana. U Bihaču. I nastavili smo tak dve godine putovati i pevati: Doboj, Zenica… cela Bosna i Hercegovina.” Ispričao je Đimi prije desetak godina za Jutarnji list.
Kauboj Đimi, pjesmu i debitantski album koji ga je vinuo među zvijezde, snimio je sasvim slučajno, kao član Vokalnog ansambla Nikice Kalogjere, a manje je poznato da je pjesmu dobio upravo zbog nadimka Đimi, a ne obratno.
Naime, jedan ga je dan šef Nikica pozvao našalivši se – Đimi, imamo za tebe pjesmu po mjeri, Kauboj Đimi. Ostalo je, kako se kaže, povijest, a u njoj zauvijek ostaju pjesme poput već spomenutog Kauboja Đimija, Kukavice, Prolazi sve, Moje kobile Suzi, i nezaobilaznog Dimnjačara, pjesme koju je izvodio sa svojom Barbarom.
Ja volim pevati. Nisam nikad nikom rekel – morate mi tolko platiti, inače ne bum peval. Rekel sam: ‘kolko možete tolko mi platite, jebi ga’. U Bosni mi je jedna gatara gatala pa mi veli: ‘dečko, ti ne buš nikad imal gomilu love, al – uvek bu ti kapalo…’ I, tak je do danas. Zadovoljan sam jako sa životom i sa mojom ženom Barbarom, rekao je Đimi.
Izvor: frendica.online
Photo: PXL, fah, wikipedija, facebook
